Национални парк Ловћен

Национални парк Ловћен се налази у југоисточном делу Европе, у Црној Гори. Национални парк обухвата централни и највиши део ловћенског масива, површине 6.220 хектара. Проглашен је Националним парком 1952. године.
Смештен у југозападном делу Црне Горе, уздиже се са ивица јадранског басена, затварајући тако дуге и вијугаве бокељске заливе, чинећи залеђе древном поморском граду Котору.
На релативно узаном простору срећу се бројни и разноврсни облици рељефа, наглашени у средишњем делу планине, где се Ловћен највише издигао Штировником и Језерским врхом. Падине планине су камените, са бројним шкрапама, јамама и дубоким вртачама, дајући крајолицима специфичан изглед.
Налазећи се на граници две сасвим различите природне целине, мора и континента, Ловћен трпи утицаје оба климатска типа. Специфичан спој животних услова условио је развој разноврсних биолошких система.
На подручју овог националног парка значајну вредност чини културно-историјско наслеђе. Својеврстан архитектонски реликт, вредан пажње, представљају чувене ловћенске серпентине. Стари пут од Котора вијуга уз Ловћен до Његуша, живописног планинског села, у којем се налазе родне куће Петра II Петровића Његоша, знаменитог црногорског владике и песника из XIX века и последњег владара Црне Горе, краља Николе I Петровића.
Ловћенски крај обилује бројним елементима народног градитељства. Аутентичне су старе куће и сеоска гувна, као и колибе у катунима - летњим сточарским насеобинама. Са видиковца, у непосредној близини, пружа се незабораван поглед на Бококоторски залив и Катунску нахију коју је чувени Бернард Шо, када је угледао, назвао Камено море.

Контроверзе око Маузолеја [уреди]

Најмонументалнији споменик националног парка Ловћен је Његошев маузолеј, подигнут на Језерском врху, месту које је овај истакнути песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.
Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је доцније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски Манастир) да би поново била обновљена у време Краља Александра, двадесетих година прошлог века. 1970. године тадашња комунистичка власт у Црној Гори је почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу Бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић. Мештровић, мада светски познат, никада није био на Ловћену.
Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.