Nacionalni park Biogradska gora je osnovan 1952. godine. Smješten na sjevero-istoku Crne Gore, između rijeka Tare i Lima, u središnjem dijelu planine Bjelasice, zahvata površinu od 5.650 ha.


Samo šest godina nakon proglašenja Yellowstone-a prvim nacionalnim parkom u svijetu, zaštićena je i teritorija Biogradske gore. Zaštita Biogradske gore, sa slivom Biogradske rijeke i Jezerštice, datira još od 1878. godine kada je ova teritorija postala Knjažev zabran - kao poklon ondašnjem gospodaru Crne Gore knjazu Nikoli.

Omeđen planinskim visovima, ispresjecan potocima i uvalama, ukrašen prelijepim jezerima, okićen stoljetnim šumama i pitomim livadama, ovaj NP predstavlja veličanstven dar prirode.

Pejzaž je izuzetno pitom, sa dominantnom zelenom bojom usled prostranstava jedinstvenih šumskih ekosistema, koje smjenjuju živopisni krajolici sa livadskom vegetacijom.

Glacijalni oblici reljefa kao što su vrhovi visoki i preko 2.000 m (Crna glava - 2.139 mnv) i glečerski valovi i cirkovi, sa više glečerskih jezera, daju predjelu neponovljivu lijepotu.

Najznačajnija prirodna vrijednost ovog NP je prašuma Biogradska gora, koja zauzima površinu od 1.600 ha i jedna je od poslednjih triju u Evropi. Ima karakter strogo zaštićenog rezervata.

U srcu prašume smjestilo se prekrasno Biogradsko jezero, najveće i najpoznatije u nizu ledničkih jezera na području ovog NP. U bistroj jezerskoj vodi ogleda se sva ljepota drevne šume dajući joj modro-zelenu boju.

Znamenitosti prašumskog rezervata, ostale prirodne vrijednosti i pejzažne ljepote NP kandiduju ovo područje za uključenje u Svjetsku prirodnu baštinu i međunarodni ekološki program ''Čovjek i biosfera''.

Istorija je na ovim prostorima ostavila duboke tragove. Kulturno-istorijsko nasleđe NP ''Biogradska gora'' čine arheološki lokaliteti, sakralni spomenici, narodno graditeljstvo. Brojni autohtoni objekti narodne arhitekture u selima i katunima: kuće, brvnare, kule, vodenice, rasuti su po obodu prašumskog rezervata planine Bjelasice.

Vrlo slikovito i atraktivno djeluju katuni Pešića rupe, Vranjak, Šiška, Vragodo. Ljeti padine ožive, katuni se ispune, a proplanci zaspu zvucima čaktara.

planinski turizam cg

CRNOGORSKE PLANINE - GLAVNI TURISTICKI CENTRI


KOLASIN

Kolasin je grad koji su osnovali Turci u XVII veku. Pored njega protice uvek nemirna rijeka Tara, kao i rijeka Moraca, a sa svih strana okruzen je planinama. Sinjajevina, Bjelasica, Kljuc i Vucje unjedrili su ovaj mali grad. Kolasin se nalazi na 954m nadmorske visine i nudi odlican odmor, kako zimi, tako i ljeti. Zbog svoje nadmorske visine i povoljne klime, Kolasin se svrstava u vazdusne banje. Posebnu atrakciju za turiste, predstavlja Biogradsko jezero koje se nalazi u Nacionalnom parku "Biogradska gora" koja je jedna od 3 ocuvane prasume u Evropi. Biogradsko jezero se nalazi na 1094m nadmorske visine, a oko njega su uredjene pjesacke staze.

ZABLJAK

Zabjak je najvisi grad na Balkanu. Nalazi se na 1456m nadmorske visine. Smjesten u samom sredistu gorostasne planine Durmitor, Zabljak predstavlja najpozeljniju destinaciju zimskog turizma. U njegovoj blizini se nalazi i najdublji kanjon u Evropi, velicanstveni kanjon rijeke Tare. Ovaj mali grad na sjeveru Crne Gore okruzuju mnogobrojna jezera i veliki broj planinskih vrhova. Zbog prirodnih ljepota koje izviru na svakom koraku Zabljak privlaci i veliki broj turista za vrijeme ljeta. Saznanje da Durmitor, van zimske sezone, prekrije 1500 vrsta raznog bilja dovoljan je razlog da se posjeti ovaj gradic. Manifestacije kao sto su Dani planinskog cvijeca i Angel kup upotpunjuju turisticku ponudu Zabljaka, a manastiri i crkve u blizini grada doprinose u razvijanju vjerskog turizma. Splavar

Planinarenje i turizam


Već izvjesno vrijeme je u svjetskom turizmu vrlo popularan takozvani aktivni odmor i u sastavu takve ponude je i planinarenje sa svim onim što taj sport podrazumijeva. Shodno tome najjače turističke organizacije kao dragulje svoje ponude ističu destinacije adekvatne takvom turističkom trendu.








Kao zemlja koja pretenduje da igra značajnu ulogu na evropskoj turističkoj karti i koja se deklarativno opredjeljuje za održivi ili eko turizam, Crna Gora mora da prati trendove. U tom kontekstu je bila i nedavna posjeta pedeset grčkih planinara koji su proveli deset dana obilazeći Boku Kotorsku , Njeguše i Durmitor, kao uvertira savjetovanju ''Planinarenje i Turizam'' koje je na incijativu PD Subra organizovao Planinarski Savez Crne Gore:''Intencija ovog savjetovanja je da turistička privreda Crne Gore uvrsti u svoju ponudu predivne prirodne resurse sa kojima naša zemlja raspolaže ,a koji su na našu sreću relativno očuvani i mogu biti i jesu jedna od rijetkih atrakcija. Potvrda tome su utisci planinara iz Grčke koji su ustvari i bili prvi turisti te vrste koji su došli organizovano u Crnu Goru. Mi ćemo pokušati da uz pomoć turističkih poslanika iskoristimo to što imamo i da spojimo ugodno i korisno i to je ono što smo prezentirali na ovom skupu. Imajući u vidu ,stručnost učesnika ovog savjetovanja i preliminarnih dogovora koji su postignuti, postoje velike šanse da se u skorije vrijeme realizuju neki planovi , ali ćemo nastojati da to ide na nivou cijele države i u mnogo većem obimu'', rekao je Brano Perović , predsjednik Planinarskog Saveza Crne Gore i dodao da je ta organizacija već pripremila Planinski Vodič kroz Crnu Goru koji će uskoro izaći iz štampe, a u kome su obrađene sve bitne planine naše zemlje i predstavljaće izuzetan priručnik kako domaćim zaljubljenicima u prirodu tako i svim turistima:''Osim toga Planinarski Savez CG se uz Zelene postepeno uključuje u koncept održivog razvoja koji je Crnoj Gori predložio UNDP i o njemu će se uskoro raspravljati i na najvišim nivoima u državi , a naše učešće nije samo verbalno već i konkretnim projektom – 7 dana po crnogorskim planinama , koji počinje na Kučkim planinama a završava se na Žabljaku. Trenutno je jedna od zemalja o kojima se mnogo govori Kostarika, koja je prihvatila i sprovela projekat održivog razvoja tj. turizma što joj je donijelo veoma dobre prihode'', zaključio je Perović. Naravno da bi se ova inicijativa i ideja u potpunosti sprovela u djelo osim planinara potrebni su i mnogi drugi subjekti a prvenstveno turistički radnici koji bi na taj način obogatili ponude svojih organizacija. Da je cijela ova zamisao naišla na plodno tle potvrđuje i prisustvo savjetovanju poslanika turizma iz Dubrovnika, Kotora i Herceg Novog,a njihovi utisci ulivaju optimizam već u startu realizacije projekta: ''Oduševljen sam onim što sam čuo na ovom sastanku i stručnošću ljudi koji su njemu prisustvovali. Jedino mi je žao što nije bilo nikoga iz Ministarstva turizma ili Zaštite životne sredine , jer stvari koje su ovdje potencirane zaslužuju pažnju cijele turističke privrede. Ovim se nudi ono što nedostaje u Crnoj gori, a što je trend u Svijetu – aktivni odmor i što bogatija vanpansionska ponuda za koju imamo izuzetne potencijale , tako da se uz mala ulaganja može dobiti mnogo. Mi smo u turistčkom savezu u Kotoru već napravili dogovor sa PD Subra i proširili našu ponudu mada je to još uvijek skromno i treba se težiti izradi kompletnog zajedničkog regionalnog projekata, jer zajedničkim nastupanjem Boka i cijeli region mogu mnogo bolje da konkurišu na turističkom tržištu'', prokomentarisao je Rade Ćoso direktor Turističkog Centra Kotor. Naravno jedan ovakav projekat nikako nebi mogao da prođe bez čovjeka koga je teško svrstati odvojeno među planinare ili turističke radnike, Željko Franić pedesettrogodišnji vlasnik turističke agencije DAS iz Dubrovnika, koji se ,kako sam kaže, pedeset godina bavi planinarenjem jer ga je otac kada je imao svega tri godine prvi put doveo na Orjen i od tada traje njegova zaljubljenost u tu planinu i planinarstvo:'' Krenuo sam da Orjen pretvorim u nešto što predstavlja budućnost u turizmu. Već smo ,istina sporadično, počeli sa programom džip safari, a od 15. maja počinjemo sa kompletnom ponudom. Dnevno će dolaziti iz Dubrovnika i iz Boke na Vrbanj po dvije grupe mini busovima i džipovima , biće organizovane planinske šetnje i ostali program koji uz to ide. Izričito će se koristiti eko-hrana koja će se kupovati direktno od seljaka na Vrbanju i Kruševicama , gdje još uvijek ima kuća u kojima je ognjište na sred doma, što takođe predstavlja atrakciju. Moj otac je napravio Dubrovački Planinarski Dom na Vrbanju i ja zaista obožavam ovu planinu i želja mi je da tim ljudima koji tu žive omogućim da iskoriste to što imaju na najbolji mogući način. Jedino što me brine u svemu tome je mogućnost dobijanja koncesije da bi se na neki način obezbjedili svi legalni turistički radnici od eventualne pojave nekih neregistrovanih ponuđača sličnih usluga'', kazao je Franić.

Национални парк Ловћен

Национални парк Ловћен се налази у југоисточном делу Европе, у Црној Гори. Национални парк обухвата централни и највиши део ловћенског масива, површине 6.220 хектара. Проглашен је Националним парком 1952. године.
Смештен у југозападном делу Црне Горе, уздиже се са ивица јадранског басена, затварајући тако дуге и вијугаве бокељске заливе, чинећи залеђе древном поморском граду Котору.
На релативно узаном простору срећу се бројни и разноврсни облици рељефа, наглашени у средишњем делу планине, где се Ловћен највише издигао Штировником и Језерским врхом. Падине планине су камените, са бројним шкрапама, јамама и дубоким вртачама, дајући крајолицима специфичан изглед.
Налазећи се на граници две сасвим различите природне целине, мора и континента, Ловћен трпи утицаје оба климатска типа. Специфичан спој животних услова условио је развој разноврсних биолошких система.
На подручју овог националног парка значајну вредност чини културно-историјско наслеђе. Својеврстан архитектонски реликт, вредан пажње, представљају чувене ловћенске серпентине. Стари пут од Котора вијуга уз Ловћен до Његуша, живописног планинског села, у којем се налазе родне куће Петра II Петровића Његоша, знаменитог црногорског владике и песника из XIX века и последњег владара Црне Горе, краља Николе I Петровића.
Ловћенски крај обилује бројним елементима народног градитељства. Аутентичне су старе куће и сеоска гувна, као и колибе у катунима - летњим сточарским насеобинама. Са видиковца, у непосредној близини, пружа се незабораван поглед на Бококоторски залив и Катунску нахију коју је чувени Бернард Шо, када је угледао, назвао Камено море.

Контроверзе око Маузолеја [уреди]

Најмонументалнији споменик националног парка Ловћен је Његошев маузолеј, подигнут на Језерском врху, месту које је овај истакнути песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.
Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је доцније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски Манастир) да би поново била обновљена у време Краља Александра, двадесетих година прошлог века. 1970. године тадашња комунистичка власт у Црној Гори је почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу Бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић. Мештровић, мада светски познат, никада није био на Ловћену.
Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.

Planine u Crnoj Gori

Kroz Crnu Goru se protežu Dinarske planine, koje izbrazdano kreću iz Slovenije i Hrvatske, na severu a dostižu svoju najveću visinu u unutrašnjosti Crne Gore, Albanije i Makedonije.


Planine u Crnoj Gori imaju veliko bogatstvo šumskog fonda tekućih voda prekrasnih pašnjaka pećina ...

Ljubišnja

Nalazi se na severu Crne Gore. Najviši vrh Dernečište ja na 2238 metara. Na njoj se nalazi rudnik cinka i olova "Šuplja Stijena". Planina jeprekrivena četinarskom šumom, poznata je po raznim endemičnim i lekovitim biljkama. Snega ima često i leti, a zimi padne i po nekoliko metara. Najbliži grad Pljevlja udaljen je oko tridesetak kilometara.

Bjelasica

Po mnogima najlepša planina Crne Gore. Dužina i širina iznose 30 kilometara u obliku kruga. U biser ove planine "Biogradsko jezero" slivaju se vode koje ostaju na površini planine. Bjelasica ima laku pristupačnost, veliko bogatstvo šumskog fonda i tekućih voda. Ovde su zelena leta i bele zime. Najviši vrh Bjelavice je "Crna glava", visoka 2139 metara

Garač

Nalazi se severozapadno od Podgorice. Pruža se pravcem severozapad - jugoistok. Poznat po mnogim istorijskim događajima.

Golija

Nalazi se severozapadno od Nikšića. Najvišlja tačka je 1945 metara. Severo- zapadno od planine Golije nalazi se Golijski kraj, poznat po stočarstvu.

Durmitor

Planina i nacionalni park u Crnoj Gori. Najviši vrh "Bobotov kuk" iznosi 2523 metara. Naziv potiče od keltskih reči " dru mi tore" odnosno planina puna vode. Predeli Durmitora, po lepoti i neokrnjenosti retko i autentično delo prirode, proglašeni su nacionalnim parkom 1952. godine. Smešten na severozapadu Crne Gore sa kanjonima Tare i ostalim delovima, ukupno zaizima površinu od 39 000 ha. Lepotu posebno draže 18 ledničkih jezera, nazvani "gorske oči". Najveće i najatraktivnije je Crno jezero, dva kilometra udaljeno od Žabljaka, zimskog turističkog centra Crne Gore. Među najlepšim ukrasima su i silovite reke koje su ovom području podarile velelepne kanjonske doline. Ovo mesto je prirodna vrednost naučnika i ljubitelja prirode.

Lovćen

Nalazi se u jugozapadnom delu zemlje i proteže se do obale Jadranskog mora. Najvišlji delovi su vrhovi "Štirovnik" i "Jezerski vrh" 1749 metara odnosno 1657.

Orijen

Najviša subadriatička planina dinarskog orogena. Najviši "Zubački kabao" je 1894 metara visok osim njega ima još šest vrhova iznad 1800 metara nadmorske visine. Kao jako krševita planina Orjen je bezvodna a pored toga tu pada najviše kiše u Evropi. Najizrazitiji je visokoplaninski predeo koji je je prekriven visokim bukovo-jelovim šumama.

Rumija

Planina na Crnogorskom primorju, između Skadarskog jezera i Barskog polja. Najviša tačka je na 1593 metara. Severoistočna strana je oskudna vodom, dok na jugozapadu ima više izvora i tri rečice Željeznica, Bunar i Međurječ. Nekada prekrivena gustim šumama danas samo ponegde delovi listopadnih i borovih šuma. Tu su još prostrani pašnjaci i na padinama manja naselja.

Sinjajevina

Nalazi se jugistočno od Durmitora, najviši Jablanov vrh je na 2203 metara. Na planini ima visoko planinskih pašnjaka

Somina

Na granici Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Najviši vrh je Tikvina na 1601 metara. Dodiruje se sa Golijom i Njegošom od okolnih planina. Ime je dobila po istoimenoj četinarskoj žbu- nastoj biljci koja raste na visokoj nad- morskoj visini.

Hajla

Planina u sklopu Prokletija, na granici Kosova i Metohije i Crne Gore. Najvišlji deo je na 2403 metara.

Nacionalni park Lovćen

Koordinate: 42° 24′ 02" SG Š, 18° 49′ 33" IGD

Nacionalni park Lovćen se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u Crnoj Gori. Nacionalni park1952. godine. obuhvata centralni i najviši deo lovćenskog masiva, površine 6.220 hektara. Proglašen je Nacionalnim parkom

Smešten u jugozapadnom delu Crne Gore, uzdiže se sa ivica jadranskog basena, zatvarajući tako duge i vijugave bokeljske zalive, čineći zaleđe drevnom pomorskom gradu Kotoru.

Na relativno uzanom prostoru sreću se brojni i raznovrsni oblici reljefa, naglašeni u središnjem delu planine, gde se Lovćen najviše izdigao Štirovnikom i Jezerskim vrhom. Padine planine su kamenite, sa brojnim škrapama, jamama i dubokim vrtačama, dajući krajolicima specifičan izgled.

Nalazeći se na granici dve sasvim različite prirodne celine, mora i kontinenta, Lovćen trpi uticaje oba klimatska tipa. Specifičan spoj životnih uslova uslovio je razvoj raznovrsnih bioloških sistema.

Na području ovog nacionalnog parka značajnu vrednost čini kulturno-istorijsko nasleđe. Svojevrstan arhitektonski relikt, vredan pažnje, predstavljaju čuvene lovćenske serpentine. Stari put od Kotora vijuga uz Lovćen do Njeguša, živopisnog planinskog sela, u kojem se nalaze rodne kuće Petra II Petrovića Njegoša, znamenitog crnogorskog vladike i pesnika iz XIX veka i poslednjeg vladara Crne Gore, kralja Nikole I Petrovića.

Lovćenski kraj obiluje brojnim elementima narodnog graditeljstva. Autentične su stare kuće i seoska guvna, kao i kolibe u katunima - letnjim stočarskim naseobinama. Sa vidikovca, u neposrednoj blizini, pruža se nezaboravan pogled na Bokokotorski zaliv i Katunsku nahiju koju je čuveni Bernard Šo, kada je ugledao, nazvao Kameno more.

Lovćen

Lovćen je planina u Crnoj Gori. Ona se nalazi u jugozapadnom delu zemlje i proteže se do obala Jadranskog mora. Dva najveća vrha planine su Štirovnik (1.749 m) i Jezerski vrh (1.657 m). Na Lovćenu, na Jezerskom vrhu se nalazi mauzolej vladike i književnika Petra II Petrovića Njegoša u kome je sahranjen. Na planini se nalazi i Nacionalni park Lovćen. Na Lovćenu živi 1.158 vrsti biljaka od kojih su 4 endemske vrste.

Kontroverze oko mauzoleja

Najmonumentalniji spomenik nacionalnog parka Lovćen je Njegošev mauzolej, podignut na Jezerskom vrhu, mestu koje je ovaj istaknuti pesnik i mislilac još za života izabrao za večni počinak.

Njegoš je još za života sagradio na Jezerskom vrhu kapelicu u kojoj je docnije i sahranjen. Po austrijskoj okupaciji Crne Gore u vreme Prvog svetskog rata, ova je crkva srušena (i Njegoševo telo preneto u Cetinjski manastir) da bi ponovo bila obnovljena u vreme kralja Aleksandra, dvadesetih godina prošlog veka. Tadašnja komunistička vlast u Crnoj Gori je 1970. godine počela pripreme za njeno rušenje i izgradnju mauzoleja koji je u stilu bečke secesije zamislio vajar Ivan Meštrović. Meštrović, mada svetski poznat, nikada nije bio na Lovćenu.

Jugoslovenska javnost se uzbunila i masovno protestovala protiv kršenja Njegoševe poslednje volje i rušenja skromne zadužbine u korist monumentalne građevine kakvu Njegoš nikada ne bi želeo.

Durmitor

Дурмитор је планина и национални парк у Црној Гори. Највиши врх је Боботов кук висок 2.523 метара.[1] Сматра се да име Дурмитор потиче од келтских речи ``дру ми торе``које значе "планина пуна воде.” Предели Дурмитора, по лепоти и неокрњености ретко и аутентично дело природе, проглашени су националним парком 1952. године. Смештен на северозападу Црне Горе, парк обухвата основни масив Дурмитора са кањонима Таре, Драге и Сушице и горњи део кањонске долине Комарнице, заузимајући површину од 39.000 ha.
Основна одлика рељефа дурмиторског подручја јесте пространа висораван на 1500 метара надморске висине, коју пресецају дубоке кањонске долине и са које се уздижу импозантни планински врхови, од којих је 48 са преко 2000 метара надморске висине и међу њима највиши Боботов Кук са 2523 m.
Лепоти дурмиторског масива посебну драж даје 18 ледничких језера, названих горске очи, на висинама изнад 1500 m. Највеће и најатрактивније је Црно језеро. Величанствености пејсажа доприносе, поред лепоте језерског басена и блиставе водене површине, пространи шумски предео који га окружује и врх Међеда, горостасно уздигнут над њим. Удаљено је 2 km од планинског градића Жабљака, зимског туристичког центра Црне Горе.
Међу најлепшим украсима парка су и бистре, силовите реке које су овом подручју подариле велелепне кањонске долине. Посебно импресионира река Тара, како лепотом и покретом својих вода, тако и дубином и пејзажем кањона, чинећи га једним од најлепших у свету.
По богаству флоре и фауне, сложености екосистема, заступљености преко 1300 врста васкуларних биљака што представља изузетну концентрацију са великим бројем ендемичних и реликтних врста, Дурмитор представља изузетну природну вредност и трајну инспирацију научника и љубитеља природе.
Дурмиторски национални парк обилује значајним бројем споменика културе од античког периода до најновијег доба. Најкарактеристичнији су средњевековни споменици: развалине градова и утврђења, мостови и карауле, некрополе и манастирски комплекси у долини реке Таре.
Сва раскош природних лепота, амбијенталних и културних вредности Дурмитора и реке Таре, преовладала је да се национални парк Дурмитор уврсти у списак Светске културне и природне баштине, одлуком Међународног комитета за Светску културну и природну баштину, у Паризу 1980. године, док је река Тара и њена кањонска долина, УНЕСКО-вим програмом Човек и биосфера 1977. године уврштена у светске еколошке резерве биосфере.
Кањон Таре, као јединствена појава по својој дубини од 1.000, а местимично и 1.300 m, сврстава се одмах иза Великог кањона ријеке Колорадо у САД.[2] Има ток од 150 km и најдужа је река Црне Горе. На делу тока кроз национални парк Дурмитор ријека Тара има просјечан пад од 3,6 m/km, па се формирају букови и брзаци који су својом љепотом употпунили амбијент нетакнуте природе